Dru­ga­či­ji, spe­ci­fi­čan, je­din­stven... Ne­ma­nja Ko­jić, isti u Euesburnu, isti u Soulcraftu. On je Ko­jot 100 po­sto. Na uli­ci ili u grad­skom pre­vo­zu truc­ka se i slu­ša vok­men. Mu­zi­ka je nje­go­vo opre­dje­lje­nje od ro­đe­nja s ob­zi­rom na to da po­ti­če iz umjet­nič­ke po­ro­di­ce.
- Ka­da sam ot­krio mu­zi­ku, ot­krio sam i je­di­nu svr­hu svog po­sto­ja­nja – ka­zao je Ko­jot za „Dan”.
Je­din­stven mu­zič­ki iz­raz i je­din­stve­na po­ja­va do­no­si­li su vam ne­kad pro­ble­me sa ču­va­ri­ma re­da. Ko je iz­vla­čio de­blji kraj?
- Pa ja na­rav­no!
Ša­ra­li ste kroz raz­ne žan­ro­ve, Hard­co­re punk, Cros­so­ver thrash, Thrash me­tal, Grind­co­re, Reg­gae, Ro­ots Reg­gae, Dub. Ipak, tre­nut­no ste u gru­pi So­ul­craft i fu­ra­te reg­gae?
- Re­ge je od­u­vi­jek bio pri­su­tan, da na­po­me­nem da je moj pr­vi bend, iz­u­zi­ma­ju­ći pank de­mo po­ku­ša­je, bio Del Ar­no Bend. Jo­van Ma­tić me je op­či­nio zvu­ci­ma Bur­ning Spe­a­ra, Misty in Ro­ots, Aswad, Israel Vi­bra­tion, Steel Pul­se, Alp­ha Blondy. Sa mo­jih ne­pu­nih 15 go­di­na, mo­je pr­ve ve­li­ke svir­ke su bi­le sa DAB-om. Ta­ko je sve po­če­lo.
Ima­te li mu­zič­kog uzo­ra ili ne­kog reg­gae ko­le­gu na ko­ga se ugle­da­te, ko­ga pri­vat­no vo­li­te da slu­ša­te? Da li ste bi­li u ko­li­jev­ku re­ge mu­zi­ke?
- Misty in Ro­ots, Bur­ning Spe­ar, Prin­ce Far I, Den­nis Brown, Lee Scratch Pe­rry. Od ka­sni­jih ge­ne­ra­ci­ja Ca­ple­ton, Da­weh Con­go, Siz­zla...
Re­ge, ipak, ni­je sa­mo mu­zič­ki pra­vac. To je dru­štve­ni po­kret ute­me­ljen na ide­ja­ma ras­ta­fa­ri­jan­stva i zna­či vr­lo spre­ci­fi­čan si­stem vri­jed­no­sti. Da li ste i vi dio tok po­kre­ta?
- Ja sam pra­ti­lac Ras­ta­fa­ri­ja­ni­zma. Mo­gu da ka­žem da ži­vim taj na­čin ži­vo­ta, pr­ven­stve­no u od­no­su sa lju­di­ma, is­hra­ni, a on­da i u od­no­su sa si­ste­mom. Ni­ka­ko ne že­lim da bu­dem klip u nji­ho­voj ma­ši­ne­ri­ji.
Sa­mi stva­ra­te mu­zi­ku za se­be. Šta je ili ko Va­še na­dah­nu­će?
- Bol, sa­o­sje­ća­nje i že­lja za prav­dom.
Vaš in­stru­ment je trom­bon, na nje­mu ste od­svi­ra­li sve du­vač­ke di­o­ni­ce na al­bu­mu Lee Scratch Pe­rr­zja ko­ji je no­mi­no­van za ovo­go­di­šnju Gremmy na­gra­du?
- Da, to je je­dan od al­bu­ma na ko­ji sam ja­ko po­no­san. Sma­tram ga i jed­nim di­je­lom svo­jim al­bu­mom, jer sam ja ta­ko­đe, po­red to­ga što sam svi­rao, i aran­ži­rao i na­pi­sao sve du­vač­ke li­ni­je na al­bu­mu. Bi­ti mu­zi­čar na Pe­rryje­vom al­bu­mu je za me­ne ostva­re­nje sna. Grammy mi i ni­je baš ne­što bit­no. To je far­sa, jer se od sa­mog po­čet­ka zna­ju do­bit­ni­ci.
Šta tre­nu­t­no ra­di­te. Spre­ma­te li no­vi ma­te­ri­jal ili će­te se na Ja­zu pred­sta­vi­ti sta­rim pje­sma­ma.
- No­vi al­bum je uve­li­ko u pro­ce­su sni­ma­nja. Sve je sni­mlje­no sem per­ku­si­ja, du­va­ča i fi­nal­nih vo­ka­la. Da, bi­će ne­kih pje­sa­ma i sa pred­sto­je­ćeg al­bu­ma.
Spre­ma­te li uop­šte re­per­to­ar ili spon­ta­no „nji­še­te” pu­bli­ku?
- Na­rav­no da se do­go­vo­ri­mo ko­jim re­do­sle­dom svi­ra­mo pje­sme, ali ono što se de­ša­va u sa­mim pje­sma­ma vr­vi od im­pro­vi­za­ci­je ko­je ta­ko­đe za­vi­se od in­ter­ak­ci­je sa pu­bli­kom. Pr­vo mi pu­bli­ci po­ša­lje­mo ta­las ener­gi­je i lju­ba­vi i uko­li­ko nam ona vra­ća, du­hov­no pu­to­va­nje je za­ga­ran­to­va­no.
Re­klo bi se da su pret­hod­ni ben­do­vi osta­li bez vo­đe, ali vi se ni­je­ste pro­mi­je­ni­li ni u stva­ra­la­štvu ni na sce­ni... Ono što ste po­ni­je­li iz svih ben­do­va u ko­jim ste do­sad svi­ra­li je­ste de­fi­ni­tiv­no Ko­jot?
- Ni­sam ja na­mjer­no vo­đa. To je bre­me ko­je mo­ram da no­sim, za­rad op­šteg do­bra.
Ima li raz­li­ke iz­me­đu Ko­jo­ta u Eyes­bur­nu i Ko­jo­ta u So­ul­craf­tu?
- Ja bih vo­lio da mo­gu da iza­đem iz se­be, da po­gle­dam oba ben­da pa da vam od­go­vo­rim. Mi­slim da osim teh­nič­kih i stil­skih ne­ma dru­gih raz­li­ka. I jed­no i dru­go sam ja 100 po­sto.
Re­gi­on vas sla­vi, da li po­mje­ra­te gra­ni­ce i na­stu­pa­te gdje da­lje?
- Na­stu­pa­li smo u Bel­gi­ji, Ho­lan­di­ji i Ma­đar­skoj do sa­da. Već smo do­bi­li par za­ni­mlji­vih po­nu­da za sle­de­ću go­di­nu i ja­ko se to­me ra­du­je­mo.
Ko­li­ko če­sto po­sje­ću­je­te fe­sti­va­le i ko­je naj­vi­še? Šta mi­sli­te o nji­ma?
- Ja­ko vo­lim fe­sti­va­le! Uži­vam na sva­kom.
Ko­li­ko du­go mo­že da tra­je vaš na­stup? Po­sto­ji li uop­šte on/off dug­me ako je usi­ja­nje u pi­bli­ci i na bi­ni jed­na­ko do­bro?
- Uglav­nom smo uvi­jek ogra­ni­če­ni vre­me­nom, ali kad to ni­je slu­čaj mo­gli bi po­ne­kad da svi­ra­mo i par sa­ti bez pre­stan­ka. Vi­di­mo se do­bri lju­di! Mir i lju­bav svi­ma!
A.Š.